Umetnost retorike: kako se povezati sa publikom tokom javnog nastupa

Da li se vrhunski govornici rađaju ili iza njihove lične moći stoji višegodišnji rad?

Dugo sam bila ubeđena da se govornici, kao i lideri rađaju kao takvi. I da eventualno, malo doteraju svoje sposobnosti. Međutim, kada sam počela da usavršavam svoj javni nastup, zagrebala sam dublje u istraživanja na ovu temu.

I saznala iznenađujuće činjenice.

Mnoge globalno poznate ličnosti, koje su odlični i harizmatični govornici, pre savladavanja veštine govorništva bili su stidljivi i nesigurni. Motiv da nauče sve što je potrebno za fantastičan javni nastup je bila ambicija da ostvare svoje ciljeve.

I tada mi je bilo jasno da kada imaš dovoljno jako svoje “zašto”, zapravo nema razlike između tebe i onih koji su odlični u odnosu sa publikom.

Postoje isprobane tehnike koje daju rezultate i za početak je najvažnije poznavati ih. A onda ih i primeniti.

Pošto ljudsku celinu čine um, duh i telo, postoje tri nivoa na koja se moramo obratiti publici, da bismo se povezali sa njom. To su zapravo tri tačke retoričkog trougla, koga čine govornik, publika i kontekst poruke i u ovom tekstu ću vam objasniti kako da obuhvatite sve njih odjednom.

1. Govornik. Činjenice zbog kojih ga ljudi (ne)vole

Prvo „sito“ kroz koje vas publika provlači je procena „Da li mi se ova osoba dopada i verujem li u to što priča?“

Od trenutka kada uđete u prostoriju, čak i pre nego što izgovorite jednu jedinu reč, vaše telo počinje da komunicira sa publikom.

načinom na koji koračate (posmatra se brzina hoda i putanja koju „iscrtavate“ kretanjem)

načinom na koji držite svoje telo (pogrbljeno ili pravo)

izrazom lica (emitujete li prijatnost i samopouzdanje)

pokretima ruku (da li su vaši pokreti sigurni i prirodni)

Ovo su elementi neverbalne komunikacije koji govore jednako glasno kao i vaša verbalna poruka.

Kada počnete da govorite, stavljate svoju intonaciju i modulaciju glasa na ocenjivanje. U roku od nekoliko minuta, publika će proceniti ishod seminara (na skali od „ovo će me smoriti“ do „super je što sam ovde“).

Velika masovna greška u tumačenju veština javnog nastupa je poistovećivanje elokvencije sa govorništvom. Biti dobar govornik uključuje elokvenciju, ali je mnogo više od toga. Setite se na primer profesora koji su govorili stručno, fluentno i bez poštapalica, ali vam je ipak nakon 20 minuta „pucala“ pažnja.

Zašto je to tako?

Zato što je njihov ritam govora „ravna linija“. Bilo da pričaju brzo ili sporije. Ako nema finog podešavanja brzine i tonaliteta, namernih pauza (da bi se ostvario kontakt očima sa publikom), LO-GIČ-KIH naglašavanja poente, onda ćete brzo postati jednolični i monotoni. Kao bela buka.

Jedna od najkritičnijih tačaka u percepciji govornika je njegov kredibilitet. A kredibilitet se procenjuje na samom početku. Kada se predstavljate.

Morate da objasnite ko ste, zašto ste kompetentni da govorite o toj temi i odakle potiče vaš autoritet. Uzmite u obzir da je publika došla sa određenim stavovima. I zbog toga može biti pomalo nepoverljiva, ako proceni da ćete pokušati da promenite njihovo mišljenje.

Kada ne predstavite svoje kompetencije i iskustvo, publika će preispitivati vaše motive, uverenja, vrednosti i pretpostavke. To im omogućava da sami procene vaš kredibilitet i uverljivost.

A šta je sa gestikulacijom?

Već je opšte poznata stvar da se ne preporučuje bilo kakav vid zaklanjanja tela (prekrštene ruke i noge, ruke u zagrljaj, itd). A poželjni gestovi su oni kada se rukama otvarate prema publici i pokazujete otvorene dlanove.

Međutim, kada govornik sve ovo školski primeni, ono što razotkriva njegovu veru u sopstvene reči je koherentnost verbalne poruke i gestikulacije.

Zato se zapitajte: da li vaši pokreti izgledaju prirodno ili prisilno?

Gestilacija treba da se skladno nadovezuje na ono što pričate. Kada su ove dve poruke neusklađene, govornik izgleda pretenciozno i neprirodno.

Zato, dok ne uvežbate profesionalnu gestikulaciju, ipak je bolje da budete prirodni, čak iako ste pomalo ustegnuti. Jer publika će vam pre oprostiti tremu nego neuverljivost. Neuverljivost je povezana sa manipulacijom.

Vaš stil oblačenja takođe komunicira sa publikom i šalje poruku o tome koliko ste formalni, savremeni, profesionalni, autentični. Pošto ljudi vole sebi slične i one kakvi bi voleli da budu, važno je da pre nastupa uradite profil učesnika i da procenite šta bi se njima dopalo, a da to i dalje budete „vi“.

Možete se opredeliti i da učvrstite svoj identitet i lični stil, po kome ćete biti prepoznatljivi. Tako je Robin Šarma prepoznatljiv po crnoj košulji i pantalonama, a Stiv Džobs je svojevremeno bio po rolci (uglavnom crnoj) i farmericama.

2. Publika. Emocionalne tehnike pomoću kojih ćete sa publikom postati jedno

"Ljudi će zaboraviti šta ste rekli, ljudi će zaboraviti šta ste uradili, ali ljudi nikada neće zaboraviti kako su se osećali.“

- Maya Angelou

Prisustvo na nekom seminaru ili prezentaciji košta. Nekada se plaća u vremenu, a nekada i u novcu.

Mislite da ne postoji očekivanje da zauzvrat dobiju iskustvo za pamćenje? Jer vredan sadržaj se ionako podrazumeva (tim pre, ako učešće nije besplatno).

A kada se radi o prenosu znanja, jedna stvar je odlučujuća: koliko ste u stanju da svoju publiku motivišete da to znanje primeni? I time im promenite život?

Ako bi trebalo da upotrebim jednu reč, koja opisije šta je ključno kod emocionalnog povezivanja sa publikom, rekla bih da je to U T I C A J.

Uspete li da ih naterate da se naježe, da osete entuzijazam, čuđenje, krivicu, ohrabrenje i odlučnost, uspeli ste da ih dirnete.

Ono što izdvaja dobre govornike od ostalih je u super moći da izazovu pomalo hipnotički uticaj na publiku. To je onaj isti uticaj koji izaziva dobra knjiga, serija, predstava.

Ako vam je iko ikada rekao „Mogao bih da te slušam ceo dan“, onda ste vi neko ko ima velike predispozicije da motiviše publiku.

Da biste iskoristili svoj pun potencijal, primenite tehnike koje detaljno opisujem ispod.

Postoje karakteristike koje odgovaraju određenjoj ciljnoj grupi, i u skladu sa njima se prilagođava prezentacija, stil komunikacije i kontekst poruke. Međutim, postoje i univerzalne ljudske reakcije na određeni stimulans, kojima svaki pojedinac podleže.

Tokom javnog nastupa bi trebalo da se fokusirate na oba fenomena.

# Predvidite profil publike

Polazna tačka je razumevanje profila publike. To daje vašoj poruci veći uticaj. Razliku u ciljnim grupama čine dominantni pol, starosna dob, stepen obrazovanja, interesovanja, problemi koje žele da reše, očekivanja na koja treba odgovoriti, skrivene želje, frustracije i sl.

Kada uradite profil publike, prilagodićete stil komunikacije. Stil komunikacije može da privuče ili odbije publiku od vas. Na primer, mlađoj publici će povremeno korišćenje anglizama biti sasvim prihvatljivo, dok će starijoj biti odbojno ili ih neće razumeti. Dalje, ako se obraćate profesionalcima, poruke bi trebalo da budu niskog konteksta (što preciznije, bez nepotrebnog pojašnjavanja koja su im poznata).

Koristite ilustracije, poređenja i primere iz domena njihovog interesovanja. A to može biti i nešto za čim su nostalgični. Omiljeni brend koga više nema, socijalne navike koje su vremenom iščezle, grupa ili film koju su voleli...

# Pričajte priče

Pripovedanje je praistorijsko sredstvo za prenošene morala i pouke sa starijih na mlađe. Prihvatamo ih jer smo rasli uz njih, ali i zato što su zanimljive i podučavaju na neopterećujući način.

Pričanje priče je tehnika za stimulaciju emocija i podsticanje željene akcije slušalaca. Da biste privukli pažnju svoje publike, treba da uvežbate priču koja je povezana sa sistemom verovanja i etikom vaše publike.

Šta se krije iza pričanja priče?

To je scenario u kome se pojavljuje slab junak sa potencijalima, koji ima svoj, teško dostižan san. Međutim, život mu zadaje nekoliko nemogućih izazova. Nakon svih zapleta i neizvesnosti, on postaje. jači.

I kao kada gledamo film, počinjemo da navijamo za heroja. I kad god se nagovesti novi problem, postajemo uznemireni. U raspletu, kada se nazire njegova pobeda, uzbuđeni smo zog činjenice što će junak uspeti da savlada svoj izazov. Suština je da se pričom dotakne naša potreba za pravdom. Jer svako dobija ono što zaslužuje.

Pripovedač treba da se igra sa neizvesnošću i da natera ljude da nestrpljivo iščekuju kraj.

Ovo zahteva dramske elemente. Zato je važna upotreba telesnih pokreta, pravilnog koračanja, slikovitog jezika i nepogrešivi osećaj za naglašavanje i pauzu. U momentima predstavljanja direktnog govora, moramo se poslužiti glumom i interpretirati likove iz priče.

Priča treba da bude ubedljive prirode. Na ovaj način je lakše uticati na razmišljanje publike. Dajete im osećaj da je vaša ideja njihova.

# Naterajte ih da maštaju

Jedna od ključnih veština u pripovedanju je stvaranje slika u umu slušalaca. Mi smo vizuelna bića i izgovorene reči prevodimo u scenu i iskustvo likova iz priče.

Većina sjajnih govornika koristi metafore, kako bi privukla 100 posto pažnje.

Misao utiče na emociju, a emocija utiče na fiziologiju. Efekat, zbog koga će ljudi pamtiti vaš nastup je vaša lična moć, kojom ste ih naterali da se naježe. Jednom, pa još jednom, pa još jednom...

Ovaj „mind game“ predstavlja kombinaciju efektnih metafora, glasovne modulacije, ekspresivne mimike i pokreta. Veština se uvežbava pisanjem i čitanjem kreativnog i pripovedačkog sadržaja, učenjem od onih koji to rade jako sugestivno, pričanjem ličnih zanimljivih događaja prijateljima.

Mi ionako svakog dana pripovedamo šta nam se dešava. Probajte da dodate ove pripovedačke „začine“. Ljudi će vas slušati sa mnogo više uživanja, a vrlo je verovatno da ćete posle toga dobijati odgovor „da“, ako vam bilo šta treba.

# Pokažite strast prema temi o kojoj pričate

Moja prva asocijacija na ovu temu je Fredi Merkjuri.

Možda vi imate neki drugi uzor za harizmu, ali posmatrajući njegov scenski nastup, niko ne može poreći da iz njega nije kuljala strast prema onome što je radio.

I publika ga je obožavala zbog toga.

Fascinacija onim o čemu pričate, daje vam posebnu, neponovljivu energiju koju publika oseća

Predstavljate sebe kao ideju. Kao filozofiju.

Vaše autentično „ja“ se otkriva kroz, samo vama svojstvene, izraze lica, sjaja u očima, ritmiku glasa, energiju pokreta, uživanje u trenutku i... celokupni zanos!!!

Kada izazovete percepciju „Wow, pa ova (ili ovaj) ŽIVI ovo!“ vi se publikom povezujete i na duhovnom nivou.

Jer svako zanesenjaštvo izaziva divljenje.

# Pokažite svoju „ljudsku“ stranu

Jedan od preduslova za emocionalnu harmoniju je saosećanje. Možete biti vrhunski profesionalac u svojoj struci, ali ako sa publikom ne podelite svoje neuspehe, nećete ih inspirisati.

Ono što će se desiti je emotivna distanca između vas, sa jedne strane, koji imate upornost, bogomdane veštine i povoljne okolnosti i pojedinca, sa druge strane, koji misli: „Ja ovo nikad neću moći“.

Ako je cilj vaše prezentacije da učesnici preduzmu ličnu inicijativu, ispričajte publici koje su bile vaše prepreke, strahovi, sumnje i kako ste ih prevazišli. To je ujedno i dobar povod da kasnije predstavite svoju uslugu, proizvod ili ideju koja vas je dovela do uspeha.

# Nasmejte ih

Inteligentan humor se uvek isplati. To je neprocenjiv alat.

Neki ljudi, najčešće sangviničnog temperamenta, imaju prirodni talenat za dobru šalu i dovitljivost. I publika im je uvek zahvalna na serotoninu. Vrlo je verovatno da će dobra šala ili vic imati rezonantni efekat i da će je „ukrasti“ da nasmeju svoje prijatelje.

Međutim, onima kojima to ide malo teže, moraju da ovladaju tehnikama humora. To može biti pričanje priče, vica (ako je prigodno), ali može biti i komentar, šala na svoj račun, aluzija na opštepoznatu komičnu scenu ili serijskog lika. U ovome vam može pomoći konzumiranje komedija, „stand - up“ nastupa, humorističkih emisija i sl.

Ako sam u nešto sigurna, to je sledeće: da nije bilo Šurde, Šojića i Maratonaca, trebalo bi ih izmisliti jer su mnogima u nedostatku smisla za humor, pomogli da pokažu duhovitost.

U javnom nastupu bi trebalo da postoje humoristični momenti, u svrhu osveženja pažnje. Možete ih isplanirati, a možete i spontano, iskoristiti neke trenutne okolnosti i napraviti pošalicu.

# Iznenadite ih prijatnim gestom

Postoje stvari koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. A to su neočekivani pokloni.

Poklon može biti gost iznenađenja, nagrada za pobednike individualnog ili grupnog takmičenja, javno priznanje rezultata učesnika iz prethodnih grupa, poklon pribor za sve učesnike, diploma koja svedoči o pohađanju seminara i sl.

Ovi gestovi iznenađenja su deo šoua i izazivaju emocije radosti i zahvalnosti.

# Postavite pitanja u pravom trenutku

Razmena stavova i živa diskusija čine razliku između predavanja i interaktivne prezentacije. Postavljanje pitanja je trik da se okrepi pažnja, ali i način da se sa publikom gradi partnerski odnos.

U praksi se pokazalo da je najbolji trenutak za postavljanje pitanja kada imate punu pažnju učesnika, izazvanu sadržajem koji ste predstavili. Najčešće su to šokantni podaci, interesantne priče, predstavljanje postupka koji izaziva revolt i bes.

Kada su učesnici prijemčivi za za otvaranje, dele se stavovi i skustva. Razmenjuje energija.

Kao neko ko ih je podstaknuo na to i upravlja grupnom komunikacijom, vi ste čvorna tačka te energije.

Upijte je i delite.

3. Kontekst. Kako da "upakujete" svoju poruku

Celokupna poruka koju želite da prenesete tokom javnog nastupa se tumači u zavisnosti od konteksta.

Publika uzima u obzir pozadinu vaše komunikacije, okolnosti i događaje koji su joj prethodili. Oni će analizirati argumente koje ste koristili, njihovu relevantnost, kao i da li ste ih izneli na jasan, odgovarajući i koherentan način.

Ovde je naglasak na logici i razumu. Ukoliko postoji nedostatak logike u onome što pričate, publika će biti zbunjena i neće se povezati sa vama.

Postoji jedna izreka koja kaže: Ako to što pričate ne možete da objasnite šestogodišnjaku da on to razume, onda ni vama nije dovoljno jasno”.

Prva stvar, na koju bi trebalo da obratite pažnju je da formirate kratke rečenice. Jasne. Povezane u logički niz. Od jednostavnog ka složenom.

Da li primećujete kako zvučim? I koliko je vašem mozgu lako da ovo prati.

Upravo je u tome i caka.

Da primenite princip na koji um upija informacije. Ako koristite preduge rečenice, opterećene digresijama, kojima lako skliznete u pogrešan pravac, i vi sami ćete izgubiti kontakt sa svojim konceptom. A kako je tek onima koji vas slušaju?

Koncept vaše prezentacije je takođe deo logičkog okvira i njega formirate u fazi pripreme prezentacije. Ako koristite power point prezentaciju, uvrstite i slajdove na kojima će biti istaknuti samo naslovi poglavlja.

Generalno, učesnici bi trebalo da znaju „skelet“ vaše prezentacije. Ja na primer, praktikujem da na početku predstavim koncept, a pre pauze i pred sam kraj seminara sumiram.

Izaberite čime ćete podržati svoj stav. Statistika, naučni dokaz, zapažanja, novinski članak, rezultati ankete? Vrlo je važno da izvor bude kredibilan. I razmislite koji su to osnovni podaci koje morate dostaviti publici.

Takođe je važno da predvidite i kontraargumente. Istražite ih. Možete ih čak i predstaviti i pozvati publiku da prodiskutuje o njima.

Okruženje i uslovi u kojima se publika nalazi utiču na kontekst. Na primer, trening u prirodi i trening u profesionalnoj prostoriji imaju drugačiji uticaj na učesnike i u zavisnosti od teme i cilja koji želite da ostvarite birate ambijent.

Tehnička pomagala koje koristite tokom prezentacije u značajnoj meri utiču na jasnoću prenosa poruke. Prezentacija sa slajdovima, crtanje na tabli, video i audio snimak, fotografije, uzorci koje pokazujete, vežbe koje zadajete učesnicima.

U nekim slučajevima, naročito kada su u pitanju masovni motivacijski seminari, uvode se i scenske tačke sa plesnim grupama i performerima, kako bi se probudila energija kod učesnika i naglasile najvažnije poente.

Kada uzmete u obzir tri ugla retoričkog trougla, bolje ćete postaviti svoje tačke na način na koji vaš čitalac (ili slušalac) može da razume i da se uključi u njih.

Odvajanjem vremena za razumevanje umetnosti retorike, daćete svojoj komunikaciji veći kvalitet. A primena naučenog je ta koja vam daje moć i uticaj u odnosu sa ljudima.