Mora li lepota žene nužno sa sobom da nosi i tragičnu sudbinu ili je ipak u pitanju nešto drugo?
Da je društvo u stanju da prema darovitom pojedincu povuče najbrutalnije poteze, učili smo na mnogo načina. Iz književnih i filmskih ostvarenja, iz biografija umetnika, a ponekad i slušajući o iskustvima drugih ljudi, znanih i neznanih.
Neshvaćeni i dosledni sebi, svi ti specifični subjekti stradavali su od mediokriteta koje je ujedinila trivijalna ljubomora ostrašćena nesigurnošću i strahom.
Slična tragedija se desila i Maleni iz
istoimenog filma.
Film Malena iz 2000. godine je inače remek delo italijanskog režisera Đusepea Tornatorea i jedan je od najboljih italijanskih filmova svih vremena. Malena, čiji lik igra Monika Beluči je zavodljiva i tajanstvena mlada žena koja živi u malom sicilijanskom gradu tokom Drugog svetskog rata.
Ona je udovica čiji je
muž poginuo u ratu (mada će se kasnije ispostaviti da je došlo do greške) i
koja zbog svoje lepote i nepristupačnosti postaje predmet žudnje muškaraca i kolektivnog
ogovaranja čitave sredine.
Zašto se uopšte treba baviti Malenom?
Moj prvobitni utisak o njenom karakteru i
sudbini se poklapao sa utiscima filmske publike. Dakle, prelepa, tiha i kulturna
žena sa jedne strane i primitivna sredina koja joj život pretvara u pakao, sa
suprotne. Jasna je granica između dobra i zla.
Međutim, sa godinama i iskustvom čovek
menja percepciju i na drugačiji način doživljava knjigu, sliku ili film sa
kojim se ranije upoznao.
I upravo tako, posle više od dvadeset
godina od kada sam prvi put odgledala film, nakon što sam mu se nedavno vratila,
nešto me je inspirisalo da postavljam brojna pitanja, naročito tokom scene gde
prebijaju Malenu.
Da li je Malena imala alternative koje
nije iskoristila ili je tako moralo biti? Da li je sve apsolutno crno i belo
kao što smo učili u bajkama ili su zapravo, obe strane imale svoju
ambivalentnost? Šta je Malena trebalo da iskomunicira i tačno kome? Šta (ni)je radila ispravno?
Ako lepotu zamenimo
nekim drugim talentom i stavimo u savremeni kontekst, možete vrlo lako prepoznati
koleginicu sa posla, svoje dete u školi, prijatelja umetnika...Sve one nežne
duše koje okolina kinji i maltretira zato što su drugačiji.
Malena je ovde izabrana po mom ličnom
afinitetu i zbog jednog „aha“ momenta u periodu proučavanja veština
komunikacije i adaptacije.
Kako smo
doživeli Malenu?
Cela priča je isečak iz Maleninog života tokom Drugog svetskog rata. Mnogi muškarci u gradu su mobilisani, među kojima je bio i Malenin muž.
Ona živi sama i svakog dana sa zadivljujućom doteranošću odlazi
na posao u školu, gde radi kao nastavnica. Njen otac takođe radi kao nastavnik
u istoj školi.
Malena je melanholično flegmatičan tip ličnosti. Tiha je i suzdržana. Introvertna je i ima svoj svet. Nostalgična je za suprugom o kome nema vesti da li je živ. Samotnu dokolicu provodi šivenjem haljina, negovanjem, slušanjem muzike i maštanjem o njemu.
Dok graciozno hoda gradom na visokim potpeticama, Malena ne govori ni sa kim. Pogled drži oboren ili gleda u stranu. Izraz lica joj je vidno sumoran i operećen nepovoljnim okolnostima. Neizvesna budućnost, socijalna isključenost i tuga za suprugom su neke od njih.
Ceo grad je gleda kako očarava muškarce i dečake, dok je žene nemilosrdno klevetaju. Izopštavaju je iz društva, kako bi sačuvale ono malo svog ženskog samopouzdanja.
Malena je samozaštitna i dostojanstvena
osoba koja ne pokazuje svoja osećanja. Ima snažan karakter i i odlučna je u
svemu što radi. To je vidljivo iz njenog odbijanja da se povinuje društvenim
očekivanjima i prihvati ulogu koja joj je nametnuta kao ženi u malom
sicilijanskom gradu. Umesto toga, ona se
odupire konvencijama i ostaje verna sebi.
Lepota i privlačnost su jedne od njenih najvećih vrednosti
Stepenice do
pakla
Malenino stradanje je gradativno. Najpre dobija
vesti o smrti supruga. Gubitkom supruga joj se odnos sa društvom još više
komplikuje. Njen status slobodne žene muškarce čini navalentnijim, a žene još
ljubomornijim.
Dok se vraća sa sahrane, u crnini, muškarci
hodaju za njom, požudno gledajući njeno telo, bez imalo saosećanja za njenu
bol, što nam pokazuje do koje mere je bila dehumanizovana. Isti nepozvani
dolaze kod nje kući nudeći joj „utehu“. Ali Malena se drži dostojanstveno, uprkos okolnostima.
Njen otac dobija anonimno pismo u kojem ga
obaveštavaju da Malena spava sa svim muškarcima u gradu. Iako je to bila laž, i
bez da proveri, otac napušta posao u školi i prekida odnos sa njom. Time ona
gubi jedinog prijatelja za dane koji joj predstoje.
Nakon što se u njenom dvorištu susretnu zubar i kadet i potuku zbog ljubomore, Malena dospeva na sud gde joj se sudi zbog razaranja domova.
Iako dobija pravnu bitku, kao neko ko se našao u toj
situaciji, biva kompromitovana i njen ugled postaje krhk i podložan rušenju.
Prvi nasilno nasrće advokat koji je odbranio na sudu i koji dolazi kod nje da
naplati svoje advokatske usluge. Odbija novac i napastvuje je.
Nesreća za nesrećom se valjaju i Maleni
gine otac u jednoj eksploziji. Vrlo brzo nakon toga, ostaje bez posla u školi i
suočava se sa pitanjem egzistencije. Siromaštvo je tera u nemoral. Pronalazi
dobavljača hrane, koga plaća svojim telom.
Malena shvata da je već skliznula u prostituciju i pravi neočekivani zaokret. Stvara novi identitet. Šiša svoju dugu crnu kosu i farba je u skarletno crvenu.
Ova odluka načinjena iz očaja je poslednji i gradativno najveći gubitak
- nje same. Motiv crnine, koja je sada zavodljiva crna, i dalje se
nastavlja. Ali Malena zapravo žali sebe. Iako drugačija, njena privlačnost nije
oslabljena. Lepota i dalje ostaje njena vrednost koju brani po cenu života.
Malenin način da preživi je prostitucija sa Nemcima. Takve žene su nakon oslobođenja grada od Nemaca, bile javno kažnjavane prebijanjem, ogoljavanjem, šišanjem i ponižavanjem.
Upravo se to desilo i Maleni kada su američke trupe
ušle u grad. Bačena kao plen vukovima, Malena je vrištala od bola, ali joj niko
nije pomogao. Sledećeg dana odlučuje da napusti grad i odlazi vozom u Mesinu.
Nekoliko dana od tada, iz rata se vraća njen muž Nino i traži je,
ali saznaje zvaničnu priču. Ljudi se prema njemu odnose podrugljivo i
insinuiraju mu da se nalazi u nekom bordelu.
Međutim, tu će veliku ulogu odigrati
Renato, dečak koji se bavi špijuniranjem Malene i koji njenom mužu anonimno
dostavlja pravu istinu o tome šta se dogodilo i kuda je otišla.
Nakon godinu dana, Nino vraća Malenu u
grad, ali ona više ne izgleda isto. Potčinjena je uniformnosti, nakon što je bila prebijena
na poslušnost. Njeno hod je nesigurniji, frizura i odeća monotone i siromašne.
Na prvi pogled, Malena izgleda kao svaka druga ratom namučena žena, ali i dalje
lepa.
Po prvi put je vidimo da odlazi na pijac. Žene je sada prihvataju sa poštovanjem. Delom zato što u njenoj pojavi prepoznaju sebe, a delom zato što je opet bila udata žena. Muškarci su i dalje smatrali da je lepa, ali im više nije bila privlačna.
Iako je imala
razloga da prema ženama pokaže prezir, ona prihvata komunikaciju i pronazi svoj
mir. Konačno je prihvaćena kao ljudsko
biće.
Gledajući potresnu scenu gde prebijaju
Malenu, osetili smo nemoć da je zaštitimo i taj trenutak izaziva snažne
emocije. Prezir prema svim tim ljudima i zbunjenost da pronađemo Malenin izlaz.
Kako je ovaj domino efekat mogao da se spreči je konačno i srž ovog
teksta.
A sada naličje
priče...
Ma koliko opravdavali Maleninu suptilnost, ona je kao ličnost imala više slabosti koje su je, može biti, dovele do toga da u najtežoj situaciji ostane bez alternativa.
Socijalna analitičnost je bila jedna od njih. Iako je Malena želela da svojom lepotom bude cvet nad sumornim ratnim nebom, smatrajući da ima pravo da bude drugačija, stvari ipak nisu tako jednostavne i zavise od konteksta. Malenina doslednost da istakne svoju različitost je verovatno i njena najveća zamka.
Sposobnost
da situacije posmatramo iz pozicije drugih ljudi, da prepoznamo i tumačimo
suptilne signale u ponašanju okruženja, da proniknemo u njihove želje, stavove
i motive, jeste veština zlata vredna i
zahvaljujući njoj povlačimo mudre poteze. Šta god bio naš interes. Nekada
su to ambicije, a nekada preživljavanje.
Okruženje joj svojim ponašanjem šalje i više nego jasne signale o tome kako je doživljava i šta su njihove potrebe. Međutim, ona zauzima neutralan stav, čime šalje poruku da joj njihovo mišljenje nije važno.
Za nju su to bili trivijalni i primitivni ljudi, sa kojima jednostavno nije umela da komunicira, a katkad je osećala i nelagodu. Nije ih doživela kao ozbiljnu pretnju jer ih ničim nije uvredila, niti je zavisila od njih. Imala je posao, lični novac i slobodu da sa njim upravlja.
A šta kada preko noći sve to nestane?
Dolazimo do toga da zavisimo od ljudi, tačnije od odnosa sa njima. Kao sama i nezaštićena žena bez porodice, rođaka i prijateljica, trebalo je da dublje pronikne u motive neprijateljski raspoloženog okruženja i da objektivno razmotri srž njihove mržnje.
To su bile obične žene - majke, domaćice, supruge, znatno manje lepe i doterane. Vrlo je verovatno da su imale više dece, pa je negde i logično da su morale mnogo vremena da provode radeći za porodicu, tako da vremena za ulepšavanje najverovatnije nije ni bilo. Za razliku od njih, Malena ima svoj posao, novac i slobodno vreme. Ta nejednakost ih je srdila.
Muškarci su radili, a one su bile izdržavana lica. I upravo ti hranioci porodica postaju omađijani Maleninom pojavom, koja je slobodna žena. Sve je zavisilo od Malenine odluke. Ravnoteža „moći“ između ove dve strane je, kada posmatramo iz ugla provincijskih žena, bila na Maleninoj strani. Njima se poljuljalo samopouzdanje i doživljavale su je kao pretnju braku i porodici. Kao nekoga ko im se tolikom doteranošću ruga i provocira ih.
Ali Malena ih nije provocirala samo svojom pojavom, već i svojim ignorisanjem. Ovo je tipičan mali „hladni rat“ koji se raspirivao nekomuniciranjem.
Žene su je ogovarale i klevetale, a ona je ćutala. Muškarci su bili nepristojni, ona je opet ćutala. Čak su je i đaci na času požudno gledali, ali Malena nije podizala pogled. Ovo su primeri u kojima filmska publika podržava društveni normativ da je sa prostacima uzaludno pričati i zato ih treba ignorisati. To je Malena i radila.
A da li zaista biramo između jedine dve alternative: primitivno svađanje i „zlatno“ ćutanje?
Ne.
Ali Malena je tako mislila i izabrala je da ćuti. I predugo trpi. Toliko dugo, da su šanse da se bilo šta promeni propuštene.
Zatvorenost, socijalna nelagoda, neprilagodljivost, osetljivost, izbegavanje
suočavanja i nedostatak ličnog integriteta i trpeljivost, bili su Malenini karakterni
nedostaci. Ove osobine su takođe imali i mnogi fiktivni i stvarni likovi koji
su po nečemu bili izuzetni, a tragično stradali od mediokriteta.
Da je Malena
imala svoj lični „ratni“ plan...
Malena nema nijednog rođaka, prijateljicu, komšiju, muškog zaštitnika, pripadnost nekoj grupi, sponzorstvo starije osobe, ličnu ušteđevinu i sl. U vihoru rata, i samoj Maleni je bio neophodan „ratni“ plan. Strategija i taktike kojima bi nadmudrila svoje neprijatelje i sprečila opasnost koja joj se primicala. I sve to mnogo, mnogo ranije.
Lukave žene instiktivno prepoznaju dve bazične potrebe muškaraca. Prva je da zaštiti ženu, a druga požuda. Malena je trebala da se na drugačiji način poveže sa njima. Da podstakne njihovo saosećanje i neutrališe požudu.
Ovo je mnogo lakše reći, nego izvesti. Gotovo da je nemoguće učiniti, ako osoba u sebi nije podstakla razvoj različitih uloga, koje ovde treba da stupe na scenu. A to su uloga „drugara iz vojske“ koja treba da zamaskira njenu ženstvenost i istakne muški deo svoje ličnosti, uloga učiteljice koje će autoritativno i vaspitački da prekori, uloga žrtve kojoj je potrebna zaštita i sažaljenje.
Sa ženama je trebalo da pokuša da nađe nešto zajedničko što bi ih povezalo, čime bi pokazala svoje biće, svoje visoke moralne norme i plemenitost.
Možda je trebalo prići tom svetu po svaku cenu, ovako ili onako.
Maleni je zapravo nedostajao onaj tipičan ženski bes, prepirka, suze, emocionalni cunami, krik, bilo šta, što buši balon tenzije... nakon čega žena ženu više poštuje, kada doživi „aha momenat“ u kome shvati da ni njoj nije lako.
Tek kada prepoznaju da su „u istom sosu“, zbog čega su „naravno“ krivi muškarci, prestaje podozrenje i počinje prihvatanje i podrška. Ali Malena nije pokazivala ni bes, ni strah, ni bol. Zato u njoj nisu videle dušu, već samo ljusku koju su očajnički želele da slome. Nju, tako prelepu i čvrstu.
Možda je Malena trebalo da uradi nešto šokirajuće, čime bi zbunila obe strane i paralisala njihove akcije. Nešto na granici kreativnosti i ludila. Ali odvažno!
Jedini šok za koji se odlučila je promena imidža i potvrđivanje njihovih izmišljotina da je ona žena od koje se treba bojati. Pokazalo se kao pogrešan potez.
Teatralnost, ali sa drugačijom porukom je trebalo da izvede mnogo
ranije. Bilo gde. Na pijaci, na trgu, na sudu, u direktnom obraćanju zubarevoj
supruzi, čija mržnja je bila ubedljivo najstrastvenija. Da se svojom pojavom poistoveti
sa njima, ponudi pomoć, sašije im marame ili suknje i pokloni, bilo šta ...
...da li bi ga
iskoristila?
Maleni je dat dar nadzemaljske eterične lepote, ali joj je ličnost oslabljena nedostatkom mudrosti da preživi u surovom svetu.
Ali nije nemoguće da se osoba promeni. Prihvatanje slabosti na kojima radimo, promena percepcije o nama i svetu oko nas, dublje razumevanje preživljenog iskustva, otkrivanje novih aspekata sebe...sve su to načini koji nas ojačavaju iznutra.
Film predstavlja isečak iz Maleninog života, pa smo ostali bez podataka o njenom odrastanju, ponašanju i odnosu sa društvom dok je živela sa suprugom.
Na osnovu vremenskog okvira koji je obuhvaćen filmom, možemo da pretpostavimo da je Malena živela u patrijarhalnoj i obrazovanoj porodici koja je negovala obrazac poštovanja drugih ljudi, lojalnost porodici i partneru, etiku i moral, kulturu učtivog govora, nenametljivost i dostojanstvo u svim prilikama.
Vrlo je verovatno da je izostala ona životna škola koja se stiče odrastanjem na ulici, menjanjem okruženja i životnim turbulencijama, pa je Malena živela zaštićeno i sigurno.
Ostala je uskraćena za razvijanje socijalnih
veština kao što su pronicljivost, socijabilnost, adaptacija, borbenost, manipulativnost
i ono što je najvažnije: komunikacija sa različitim okruženjem.
Sa unutrušnjanjim kapitalom sa kojim je raspolagala u tom životnom, nikako nije mogla (čak i da je znala kako) da postupi drugačije. Jer to ne bi bila ona.
Na kraju, treba pomenuti motiv krsta koji Malena nosi na lančiču, iako u filmu ne pokazuje svoju religioznost, niti posećuje crkvu u najtežim okolnostima. On je deo nje i govori nam da je sve onako kako je moralo biti.
Lepota i tragedija su deo njenog života. I obe su tu sa razlogom.
Imala je dar, a dar treba da služi nekoj uzvišenoj svrsi. Nažalost, njena lepota ne inspiriše i ne produhovljava. Kao takva, morala je iz nekog razloga da se promeni.
Razarajuća promena koja se desila Maleni je na kraju ispala eruptivna po njenu dušu.
Ljudima postaje pristupačna njena duhovna i intelektualna lepota, koje su bile zasenjene fizičkom. I kao živi dokaz da je sve moguće u jednoj osobi, ona je čudo na zemlji i inspiracija.