Slogan treba da proda. Proizvod, ideju ili
stav. Što je kreativno provokantniji, izaziva veći publicitet.
A šta kada reklama izazove revolt javnosti?
Baš kao što je to učinila Filološka
gimnazija Beograd u reklami dopunjenog izdanja Leksikona stranih reči i izraza,
Milana Vujaklije.
Recimo da su uspeli u tome da budu
primećeni. Ali kako?
Danas „copywriteri“ muku muče da se njihov
slogan izvoji iz mase ostalih. Pritom mislim na profesionalce. Jer da se autor
ovog slogana zaista potrudio, predvideo bi i krizu izazvanu diskriminacijom,
šovinizmom i neznanjem.
I upravo to se i dogodilo.
Slogan „Imaš li muke s padežima kao ljudi
sa juga Srbije?“, koji reklamira leksikon stranih reči razgnevio je javnost sa
juga i unutrašnjosti Srbije.
Sem običnog naroda, poruku su osudili i
priznati književnici koji pišu na dijalektu, studenti sa juga, koji studiraju u
Beogradu, građani koji su se tamo preselili i ostvarili ili nisu ostvarili
sebe.
Da već godinama ne postoji balon tenzije
između Beograđana i "dođoša", možda bi se ovaj nespretni potez sveo na dnevni
incident, koga se već prekosutra ne bismo ni sećali. Međutim, radi se o dugogodišnjem jazu. Zato je to osetljiva tema. Znam sjajne i
talentovane ljude sa juga Srbije koji su javno objavljivali postove na Fejsbuku
o neprijatnostima tokom adaptacije u Beogradu.
Kada ste već jako razgnevili masu, najetičniji
način odgovora na krizu je pismo izvinjenja. Činjenica je da ga je neko NN
lice objavilo na društvenim mrežama. Iako je procedura ispoštovana, to pismo nije ostvarilo
svoju svrhu. A to je da umiri javnost.
Zato ću u ovom blogu napisati kako je trebalo
da izgleda pismo izvinjenja Filološke gimnazije Beograd.
Ali hajde da prvo iz marketinškog ugla analiziram
poruku slogana i nameru autora.
Ciljna grupa kojoj želimo nešto da prodamo, mora da preko slogana prepozna rešenje za svoj problem.
E sad, kada se u prodaji
naglašava problem, potrebno je što jače pritisnuti tačku bola. To obično izaziva
zabrinutost. Nakon toga, korisniku se
nudi fantastično rešenje.
I sada, dolazimo do problema i „problema“.
Tržišni problem su jezičke nedoumice vezane za pravilno menjanje imenica po padežima. A „problem“ kod spornog slogana je u tome što je autor pri stiskanju tačke bola (zlo)upotrebio kulturu ljudi sa juga Srbije. Dakle, ljudi sa juga Srbije „imaju muku sa padežima“. Ne izazov, već muku. Reč, koja ima ton nemoći.
Kakvo značenje ima ova poruka?
Pa muče se dok komuniciraju. Izgledaju
nesigurno i primitivno. Idu Beograđanima na živce što se nisu asimilovali i što nepravilnim
padežima i akcentima kontaminiraju prestonicu. Zato se treba sprdati sa
njihovim dijalektom. A u dobronamernoj želji da pomognemo, ponudićemo leksikon Novi Vuja Klija.
Ali, šta ćemo sad, kad smo ih naljutili?
Red je da se izvinimo jer se to od nas
očekuje. Ipak smo mi predstavnici ugledne obrazovne institucije. Znamo da smo ispali šovinisti i napisaćemo
nešto da se opravdamo. Posle toga neće moći da kažu da nismo postupili
ispravno.
Tako je izgledalo pismo izvinjenja. Neuverljivo, nepovezano, neprofesionalno.
A evo kako bi trebalo da izgleda.
Poštovani građani i pratioci naše Fejsbuk stranice,
juče smo na profilu stranice postavili objavu kojom smo vas
rasrdili. Reagovali ste tako sa potpunim pravom. Nismo smeli da se usudimo da dugogodišnje
kulturno jezičko nasleđe Južne Srbije predstavimo na način koji se tumači kao
snishodljiv i šovinistički. Budite uvereni da vam se tim povodom obraćamo uz
osećaj nelagode i stida.
Slogan „Imaš li muke s padežima kao ljudi sa juga Srbije?“, kojim
smo promovisali dopunjeno i osavremenjeno izdanje leksikona Novi Vujaklija, bio
je krajnje neprimeren. Takav propust smo morali da sprečimo! Vaš dijalekt
zauzima značajno mesto u čitavoj srpskoj kulturi i istoriji. To nikako nismo
smeli da zaboravimo.
Međutim, u ovom incidentu prepoznali smo priliku i trenutak da preispitamo
budući pravac Filološke gimnazije u Beogradu. Shvatili smo da svaki element,
svaka poruka i osoba koja nas predstavlja, govore o nama i našoj reputaciji. Kako se radi o jednoj od najstarijih i najuglednijih škola, naša je obaveza da čuvamo ovu tekovinu.
Zato ćemo ubuduće mnogo odgovornije pristupati plasiranju
marketinških sadržaja na internetu, angažovati stručnjake i, pre objavljivanja, proveriti
smisao poruke sa svih značajnih aspekata, tako da niko ne bude diskriminisan i uvređen. Ovaj propust je upravo i nastao zbog odsustva
kontrole sadržaja. I to se više neće ponoviti.
Budući da smo vam pričinili neprijatnost, prihvatamo potpunu odgovornost
i obavezujemo se da smanjimo efekte načinjene greške.
Ono od čega ćemo početi su aktivnosti na promeni
stavova i percepcije mladih, kada je reč o stereotipu u vezi sa dijalektima jer
smo u tome prepoznali uzrok. Potrudićemo se da što verodostojnije predstavimo
raznolikost našeg jezika.
Ukoliko imate predloge u vezi iznetih
planova, bićemo otvoreni da ih čujemo i razmotrimo.
Iskreno,
(Odgovorno lice)
Kao što možete da zaključite, pismo izvinjenja mora da prenese poruku iskrenog kajanja. Kada bih to predstavila na slikovit način, rekla bih da se na dostojanstven način morate “posuti pepelom”.
U obavezi ste da ponudite rešenje da se iskupite za ono što se
desilo, kao i za prevenciju sličnih situacija. Brisanje objave nije dovoljno.
Pismo izvinjenja u kriznoj situaciji, kada vam je ugled poljuljan, predstavlja način da pokažete svoju veličinu. Da publicitet usmerite u svoju korist.
Ali nažalost, ovo gotovo niko ne čini.
Da li je to put manjeg otpora, nada da će sve proći neopaženo ili je jednostavno teško naći pravu
meru reči, ostavljam vama da prosudite.